Пролапс органа је спуштање органа са његовог нормалног места због ослабљених или оштећених потпорних ткива. У урологији је реч о пролапсу карличних органа, као што су бешика (цистокела), материца и ректум (ректокела). У лечењу се примењују вежбе карличног дна, контрола телесне тежине, физикална терапија, хормонска терапија и, када је потребно, хируршка реконструкција.
Карличне органе на месту држе мишићи и лигаменти на дну карлице. Када та потпора ослаби, бешика, материца или ректум могу да се спусте ка вагини. Израз „пролапс“ користи се и за друге делове тела; на овој страници говоримо о пролапсу карличних органа.
Зашто настаје?
- Трудноћа и порођај
- Старење
- Прекомерна телесна тежина
- Често подизање тешких терета
- Дуготрајан затвор или кашаљ
- Раније операције
- Наследна склоност
- Хроничне болести као што је ХОБП
Симптоми
Пацијенткиње најчешће описују осећај притиска или пуноће у вагини, а понекад и избочење које се може напипати или видети. Могу се јавити и бол, бежање мокраће, напињање при мокрењу и нелагодност током сексуалних односа.
Могућности лечења
Код блажег пролапса и код пацијенткиња које не желе операцију, прво се покушава неоперативним методама:
- Вежбе карличног дна (Кегелове вежбе)
- Контрола телесне тежине
- Физикална терапија карличног дна
- Хормонска терапија после менопаузе
Код изражених тегоба или када ове методе не помогну, планира се хируршка реконструкција. Која је метода погодна зависи од тога који је орган спуштен и у ком степену.
Честа питања
Може ли се пролапс органа лечити без операције?
Да ли пролапс органа изазива уринарну инконтиненцију?
Ком лекару се обратити због пролапса органа?
Када се после операције пролапса враћа на посао?
Да ли се пролапс после операције враћа?
Последња измена:
