Савет „Свако треба да попије најмање 3 литра воде дневно“ није научно правило које важи за свакога. Потреба за водом зависи од година, пола, телесне тежине, физичке активности, исхране, климе и општег здравља, а превише воде у кратком времену може да изазове хипонатремију. Боље је пити према сигналима тела, као што су боја мокраће и жеђ, него према фиксној количини.
Једна од реченица које се често чују на прегледу: „Трудим се да попијем 3 литра дневно, али не стижем.“ А та бројка не важи за свакога. Количина која је некоме довољна, другоме може бити и превише.
Од чега зависи потреба за водом?
Онима који се баве спортом, који се током дана много крећу и живе у топлој клими треба више течности; код неактивних особа потреба је мања. Главни чиниоци су:
- Године и пол
- Телесна тежина
- Физичка активност
- Температура ваздуха и клима
- Удео воде у храни
- Опште здравствено стање
Ко једе много поврћа и воћа, део потребе за течношћу надокнађује из хране.
Може ли превише воде да шкоди?
Може. Ако се у кратком времену попије превише воде, нарушава се равнотежа електролита у крви и пада ниво натријума. То стање, које се у медицини зове хипонатремија, може да изазове главобољу, малаксалост, мучнину, грчеве у мишићима и помућење свести. Дакле, колико је важно да не пијете премало, толико је важно и да одржавате равнотежу.
Како да знате да ли пијете довољно?
Најпрактичнији показатељ је боја мокраће. Тамножута мокраћа може указивати на то да не уносите довољно течности, а светложута или готово безбојна на то да пијете довољно.
Олакшаће вам и неколико једноставних правила:
- Распоредите воду током дана и не пијте превише одједном.
- Повећајте количину када сте активнији и када је топло.
- Обраћајте пажњу на жеђ.
- Пића са кофеином не рачунајте као воду.
Ако имате камен у бубрегу, срчану инсуфицијенцију или болест бубрега, колико течности треба да уносите одредите заједно са лекаром.
